Beogradski Kalmici odali su juče poslednju poštu uspomeni Kralja Aleksandra. U svome budističkom hramu kalmički sveštenici ("bakša" i "hiljuni") svakog dana dosad su držali pomene za pokoj duše Kralja Aleksandra. Po budističkoj veri, poslednji se pomen čini četrdeset devetog dana od smrti pokojnika. Juče je bio taj poslednji, četrdeset deveti pomen Kralju Aleksandru. Na pomen se iskupila cela budistička kolonija u Beogradu, ljudi, žene i deca. Mada je bio radan dan, Kalmici su u 10 sati ostavilii svoje konje i kola kojima zarađuju sebi hleb prenoseći građevinski materijal, Kalmikinje svoje šivaće mašine kojima pomažu ljude šijući rublje i uniformu za vojnu odeću, i radničke kožne kapute, patike za pijacu. Svi su oni došli u hram, gde je pored oltara bio portret Kralja Aleksandra uvijen u crninu, a pored portreta bila zapaljena naročita kandial ("zul"). Posle pomena "bakša" i predsednik kolonije g. dr. Erdne Nikolajev održali su govore.
 - Zahvaljujući ljubavi jugoslovenskog naroda i njegovog Velikog Vladara blagopočivšeg Kralja Aleksandra I, mi se, Kalmici nismo za ovih 14 godina osećali ovde kao u tuđini. Mi to nećemo zaboraviti. Smrt Kralja-Heroja veliki je gubitak za jugoslovenski narod. Za nas Kalmike, koje je On toliko zadužio ukazujući im gostoprimstvo i pomažući ih, bol je toliki, da smo mi izgubili nadu i potporu u životu. Mi prizivamo svoga velikoga Budu, da Kralja-Mučenika primi sebi po Njegovom dostojanstvu i zaslugama, i da nispošlje  blagoslov Njegovom nasledniku, Kralju Petru II, da bi On uspešno dovršio delo Svoga Velikog Oca". (Politika, 27.11.1934)